Anabela Atijas tvrdi da pije antidepresive zbog kćerke Lune Đogani i bivšeg supruga Gagija Đoganija!
– Zbog Lune sam dobila bolest, dijagnozu hašimoto tireoiditis. Problem sa štitnom žlezdom. Zbog njenog učešća u “Zadruzi 1”. Jako mi je loše, slaba sam. A zbog Gagija sam dodatno psihički loše, narušeno mi je zdravlje. Uvijek sam se vraćala antidepresivima, psihijatrima. To je krenulo još tokom braka s dotičnim. Zato se ovako agresivno sada ponašam, jer je to moj način lečenja, izbacivanje besa iz sebe. Kao i sve žene koje su zlostavljane, poludim kada neko počne da me maltretira ili maltretira moje dijete – rekla je Anabela u nedjelju uveče tokom “Pitanja novinara”.
Zatim se umešao Gagi, koji je rekao da bi za Lunino zdravlje bilo najbolje da Anabela napusti “Zadrugu”.
– Mislim da je Anabela zla. Pre šest-sedam godina je počela ta promjena kod nje, dobro je poznajem i znam šta radi ovde. Glumi. Poznajem taj njen plač, plače, a suza nema. Sve što radi, radi planski. Ali radi na štetu djece! Luna se plaši tebe. Šta se ti unosiš Marku u lice? Ništa dobro nisi donela svom djetetu! Treba da te bude sramota! Polivaš ljude. Da si bila dobra, možda bi tvoje dete sedelo ovde, ne bi bježala od tebe! Treba da odeš odavde za Lunino dobro – urlao je Gagi, pominjući veliku svađu koja se prije nekoliko dana dogodila između Anabele, Lune i Marka Miljkovića.
– Ti bi volio da sam ja mrtva! Ja sam gurala tu djecu da ti dolaze, iako nisi plaćao alimentaciju i za to postoje i dokazi. Zbog ovakvih riječi mene moja kćerka danas nije ni pozdravila – uzvratila je Anabela, misleći na to što joj Luna nije čestitala Uskrs.
– Ne, ti bi voljela da sam ja mrtav – odgovorio joj je Gagi.
Anabela se sinoć ponovo osvrnula na haos koji je izbio kada je u petak nasrnula na Lunu i u suzama je govorila o tome.
– Ja sam onaj dan kad sam pokušala da doprem do nje i da je zagrlim ispalo da hoću da je tučem. Kao zvjer iz njenih očiju da sam vidjela, rekla je da je ostavim na miru, skamenila sam se i to je bio kraj. Smatrala sam da više ne treba da se približavam. Zna se ko je majka, ko ćerka. Ja bih se sto puta izvinila svojoj majci, pozvala je, rekala da sam kriva i kad nisam, to je tako normalno. Ali shvatila sam da je Luna srećna ovako, da je to lakše i bolje za nju. Meni je teško jer sam došla ovde posljednja, nisam usamljena, ljudi mi prilaze, ali dosadna sam sama sebi da patetišem, kako drugi kažu, to je moj bol. Mnogo toga sam prošla u životu, ali na ovo nisam spremna. Osećam se poniženo, ovo je moj najveći životni neuspjeh, ne znam kako da ostanem bez suza.
– Neću da joj kažem da će vidjeti kad bude majka, da će joj se vratiti. Ne želim da osjeti ni milioniti deo onoga što ja osećam. To je moj neuspjeh, osećam se da sam pala na tom zadatku. Ostaneš bez majke, oca, babe, dede, muž, ljubav se desi i prođe, ali u decu nikad nisam sumnjala. Uvijek sam se grabila za neku porodicu i mislila sam da nas četiri niko i ništa ne može da uzdrma. Da ćemo uvijek naći način da jedna drugu ne povredimo. Bolje da sam umrla nego što sam ovo doživjela – pričala je Anabela kroz suze, dok Luna nije imala komentar.
(puslonline.rs)
